Прва приватна нижа гимназија у Прокупљу основана је на иницијативу и заузимањем Захарија Хаџи-Арсића, пензионера из Прокупља и председника Привредне банке. Указ бива издат 9.ИX 1908. године под бројем 13557.

Већ 13.3.1910. године Прокупачка приватна нижа гимназија постаје Прокупачка окружна гимназија. Школа је престала са радом 1.12.1914. године, а наставила 1919. године као Краљевска српска гимназија у Прокупљу којој је признат статус државне гимназије. Ранг потпуне гимназије школа је добила 1935. године. Школске 1938/’39, године, једина гимназија у Топлици званично је добила VIII разред. За време II светског рата гимназија ради нередовно у отежаним околностима због прогањања професора и ђака. Од 1945. године поново почиње са радом и има 1686 ученика.

Школа је променила 12 имена и од 1990. до данас носи име: Гимназија у Прокупљу. По оснивању Гимназија постаје језгро културног живота града. Већ 1910. основана је библиотека “Ђачка дружина Доситеј Обрадовић” у оквиру које су постојале литерарна и драмска секција. Посебну активност ова дружина има између два светска рата када су ђачке приредбе биле једина културна дешавања у Прокупљу. У ово време се остварује тесна сарадња родитеља и школе посредством удружења Заједница дома и школе. Из тешких година борбе за своје опстајање Гимназија је израсла у снажно духовно упориште мале неразвијене средине и увек остајала колевка будућности.

На почетку рада Гимназија није имала ни своју зграду. Радило се најпре у згради која је данас основна школа, а данашња школа зидана је дуги низ година и пред II светски рат недовршена зграда је усељена. Тек после рата бива довршена и заузима своје право место у архитектурном комплексу центра града. Одлуком Владе Републике Србије ПЦ бр. 05-633-3153/97 од 8. августа 1997. године зграда Гимназије је проглашена спомеником културе.

Гимназија Гимназија за дуго време свог постојања своју вредност доказује и достигнућима бивших ученика.
Из њених клупа изашли су:

• академик др Војин Шуловић, члан САНУ
• др Обрад Станојевић, проф. Правног факултета у Београду
• др Драгољуб Мићуновић, проф. Филозофског факултета
• др Петар Бјелица, дугогодишњи директор Економског института у Београду
• др Владислав Манојловић, проф. ЕТФ у Косовској Митровици
• др Бошко Прокић, проф. Филозофског факултета у Нишу
• др Радоје Илић, начелник Кардиоваскуларне хирургије на ВМА
• др Милан Вишњић, декан Медицинског факултета у Нишу
• др Милан Милисављевић, проф. Медицинског факултета у Београду и гостујући професор на најпознатијим светским универзитетима
• књижевник Иван Ивановић
• књижевник Огњен Лакићевић
• књижевник Воја Красић
• књижевник Дане Стоиљковић
• глумац Драгутин-Гута Добричанин
• глумац Душан Јанићијевић
• глумац Михајло Пљака Костић
• генерал Вук Обрадовић, председник СДП
• др Божидар Боки Милошевић, врхунски кларинетиста.

Данас врхунско место у светској науци заузима др Братислав Велимировић, један од најпознатијих неурохирурга на планети који и на плану генетике има изузетна достигнућа.