АРХИТЕКТОНСКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Регистар и контакт информације установе на Порталу школа Србије
Локација и подручје
Контакт и руководство
Интернет и мреже
Идентификација и системски подаци
Просветни гласник
3 бројаБројеви „Просветног гласника" у којима су објављени планови и програми наставе и учења по којима школа ради.
Програми школске 2025/2026.
- Архитектонски техничар 2022/2023 I–IV разред · 716 ученика8/2022
Сви бројеви везани за школу
Школа у бројевима
школска 2025/2026.Ученици
Запослени
Простор
Програми и језици
📊 Подаци Министарства просвете — детаљно
Подаци које установа уноси у Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), објављени као отворени подаци Министарства просвете.
Ученици по разредима 2025/2026.
| Разред | Ученика | Одељења | Просек |
|---|---|---|---|
| I разред | 181 | 6 | 30,2 |
| II разред | 173 | 6 | 28,8 |
| III разред | 185 | 6 | 30,8 |
| IV разред | 177 | 6 | 29,5 |
| Укупно | 716 | 24 | 29,8 |
Кретање кроз године
Број ученика
Од 2021/2022. до 2025/2026. број ученика се повећао за 28 (+4%), а број одељења је остао 24.
Број запослених
| Година | Укупно | У настави |
|---|---|---|
| 2023/2024. | 72 | 53 |
| 2024/2025. | 76 | 56 |
| 2025/2026. | 77 | 56 |
Образовни профили 2025/2026.
| Профил / смер | Подручје рада | Ученика | Одељења |
|---|---|---|---|
| Архитектонски техничар | Геодезија и грађевинарство | 716 | 24 |
Наставни планови и програми 2025/2026.
| Програм | Разреди | Просветни гласник | Ученика | Трајање | Упис | Ниво (НОКС) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Архитектонски техничар 2022/2023 | I–IV | 8/2022 | 716 | 4 године | Активан | НОКС 4 |
Активни наставни планови и програми
- Архитектонски техничар4 године
Језици
Језик наставе
- Српски језик716 ученика
Страни језик 2025/2026.
- Енглески језик716 ученика
Запослени 2025/2026.
На неодређено 58, на одређено 19 (без замена).
По радним местима
- Наставник предметне наставе34
- Наставник предметне наставе са одељењским старешинством22
- Чистачица10
- Организатор практичне наставе и вежби3
- Референт за правне,кадровске и административне послове1
- Дипломирани економиста за финансијско - рачуноводствене послове1
- Техничар инвестиционог / техничког одржавања / одржавања уређаја и опреме1
- Домар/мајстор одржавања1
- Директор установе1
- Секретар установе1
- Стручни сарадник психолог1
- Стручни сарадник - библиотекар / нототекар / медијатекар1
Објекти и простор
| Објекат | Учионице | Кабинети | Лабораторије | Радионице | Фискултурне сале | Библиотеке | Површина |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Архитектонска Техничка Школаседиште Војислава Илића 78, Београд (Врачар) | 16 | 19 | 0 | 1 | 1 | 1 | 4.617 m² |
Извор: Портал отворених података Министарства просвете (подаци из ЈИСП-а, преузети 28. септембар 2026.). Ако неки податак недостаје или није тачан, установа га исправља у ЈИСП-у.
📜 Архивска презентација школе (историјски садржај) ▼
Историјат школе

Јосиф Букавац, архитекта запослен у Министарству грађевина, заједно са својим младим пријатељима и колегама, успео је да 1. октобра 1902. године добије сагласност Министарства привреде за оснивање Вечерње занатске школе, прве приватне школе таквог типа. Поред Јосифа Букавца, за отварање и рад ове школе били су заслужни и архитекта Светолик И. Поповић и грађевински инжењерЂорђе Б. Златановић. Основни задатак школе био је „да занатлијама прибави сва техничка и практична знања, која се у радионицама не могу стећи, а која су им неопходна у занату”.
Године 1905. са радом почиње и Машински одсек, а Јосиф Букавац је 7. септембра исте године и званично постављен за управника школе. Јосиф Букавац је од 1902. до 1914. године предавао следеће предмете: Грађевинске конструкције, Математика и Слободоручно и стручно цртање.
Године 1907. школа мења име и постаје Грађевинско-занатска школа, а 1919. године добија статус полудржавне школе и ради под именом Грађевинско-занатлијска школа. У њој су постојали следећи одсеци: грађевински, машински, декоративни и електротехнички. Школа је тада била смештена у просторијама Учитељске школе у улици Краљице Наталије (сада је то ул. Народног фронта), а настава је извођена, и даље, у вечерњим часовима. Од новембра 1922. године Школи је признат ранг ниже средње школе, а њени ђаци су могли да се упишу у средњу техничку школу.
Идеју о оснивању средње техничке школе, покренуло је, давне 1894. године Српско инжењерско друштво, које је увидело недостатак техничара, као важне карике између мајстора и инжењера. Упркос томе што је урађен пројекат који је садржао и наставни план, до оснивања школе није дошло.
Године 1920. на основу Закона о радњама, министар трговине и индустрије доноси Уредбу о Средњој техничкој школи у Београду.
Закон о Средњој техничкој школи у Београду донет је 30. марта 1922. године, а обнародован је у Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 105, од 15. маја 1922. године. Настава у овој школи, која је понела име Државна Средња Техничка школа у Београду, почела је 22. септембра 1924. године. Њени ученици похађали су следеће смерове: архитектонски, грађевински, машински, електротехнички. Оваква подела по областима омогућила је образовање уже специјализованих техничара који су уз теоријску имали и практичну наставу, као и шестонедељну феријалну праксу која се обављала током лета, по разним градилиштима, предузећима и радионицама. Школа је радила као четворогодишња стручна школа и постала је расадник будућих стручних школа у Београду и Србији. Наставни кадар школе чинили су познати инжењери архитектуре, грађевинарства, машинства, електроинжењери, а неки од њих били су и аутори уџбеника по којима је извођена настава.
Из ове матичне школе осамосталиле су се следеће: Грађевинска, Геодетска и Индустријска средња техничка школа – ИТСШ (школске 1947/48. године).
У овом периоду школа је била оформљена од три одсека: грађевинског, архитектонског и одсека за хидроградњу. Школа прераста у велики Грађевински школски центар 27. 10. 1962. године, у чији састав су улазиле следеће школе: Грађевинска техничка школа за високоградњу, Грађевинска техничка школа за нискоградњу, КВ школа за производна грађевинска занимања и Виша школа за производна занимања и пословође грађевинске струке.
Данас Архитектонска техничка школа има два профила: Грађевински техничар за високоградњу, а од школске 2007/2008. године уведен је нови огледни профил – Архитектонски техничар. У школи има укупно двадесет и шест одељења. Од тога је осам одељења Архитектонског техничара и осамнаест одељења Грађевинског техничара за високоградњу. Школска 2013/14. година почела је са једним одељењем мање. Министарство је наложило да се једно одељење укине па тренутно Архитектонска техничка школа у првом разреду има два одељења Архитектонског техничара и четири одељења Грађевинског техничар за високоградњу.
У настави су заступљени многи општеобразовни као и стручни предмети из области архитектуре и грађевинарства. Поред редовне наставе ученици имају блок наставу из појединих предмета, као и практичну наставу. Такође, део наставе изводи се и у рачунарским кабинетима. У школи постоје три кабинета у потпуности опремљена рачунарима.
Ђаци наше школе су учесници на многим општинским, градским и републичким такмичењима из разних области и освајају запажене резултате на њима.
Ако желите да улепшате своју околину, да научите, између осталог и како се граде еколошки здрави објекти, дођите у нашу школу да то научите и примените у пракси.