🏫 Средња школа 📍 Београд (Врачар)

АРХИТЕКТОНСКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

Регистар и контакт информације установе на Порталу школа Србије

📍

Локација и подручје

Место: Београд
Адреса: Војислава Илића 78 (11050)
Општина: Врачар
Школски округ: Град Београд
Школска управа: Београд
☎️

Контакт и руководство

Директор: Ружица Стојић
Тел. директора: 011 / 241-21-27
Тел. секретара: 011 / 380-77-44
Главни телефон: 011/ 241-28-94
Е-пошта: [email protected]
Факс: 011/ 245-56-75
🌐

Интернет и мреже

Службена е-пошта: ✉️ [email protected]
Instagram: Није уписан
📋

Идентификација и системски подаци

Матични број: 07078641
ПИБ: 102079710
Врста оснивача: Јавна установа
Установа ради од: 13. јун 1991.
📜

Просветни гласник

3 броја

Бројеви „Просветног гласника" у којима су објављени планови и програми наставе и учења по којима школа ради.

Програми школске 2025/2026.

  • Архитектонски техничар 2022/2023 I–IV разред · 716 ученика
    8/2022

Сви бројеви везани за школу

2015. 1318
2022. 8
📊

Школа у бројевима

школска 2025/2026.

Ученици

716 ученика
24 одељења
29,8 ученика по одељењу
+4% ученика у односу на 2021/2022.

Запослени

77 запослених
56 у настави
21 ненаставно особље
58 на неодређено
19 на одређено
12,8 ученика по наставнику

Простор

1 објекат
16 учионица
19 кабинета
1 радионица
1 фискултурних сала
1 библиотека
4.617 m² површина објеката

Програми и језици

1 образовних профила
1 страних језика
Табеле и детаљи по разредима, језицима, запосленима и објектима ↓

📊 Подаци Министарства просвете — детаљно

Подаци које установа уноси у Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), објављени као отворени подаци Министарства просвете.

🎒

Ученици по разредима 2025/2026.

РазредУченикаОдељењаПросек
I разред181630,2
II разред173628,8
III разред185630,8
IV разред177629,5
Укупно7162429,8
📈

Кретање кроз године

Број ученика

Од 2021/2022. до 2025/2026. број ученика се повећао за 28 (+4%), а број одељења је остао 24.

Број запослених

ГодинаУкупноУ настави
2023/2024.7253
2024/2025.7656
2025/2026.7756
🎓

Образовни профили 2025/2026.

Профил / смерПодручје радаУченикаОдељења
Архитектонски техничарГеодезија и грађевинарство71624
📜

Наставни планови и програми 2025/2026.

ПрограмРазредиПросветни гласник УченикаТрајањеУписНиво (НОКС)
Архитектонски техничар 2022/2023 I–IV 8/2022 716 4 године Активан НОКС 4
📚

Активни наставни планови и програми

  • Архитектонски техничар4 године
🌍

Језици

Језик наставе

  • Српски језик716 ученика

Страни језик 2025/2026.

  • Енглески језик716 ученика
👥

Запослени 2025/2026.

77укупно
56наставно особље
21ненаставно

На неодређено 58, на одређено 19 (без замена).

По радним местима

  • Наставник предметне наставе34
  • Наставник предметне наставе са одељењским старешинством22
  • Чистачица10
  • Организатор практичне наставе и вежби3
  • Референт за правне,кадровске и административне послове1
  • Дипломирани економиста за финансијско - рачуноводствене послове1
  • Техничар инвестиционог / техничког одржавања / одржавања уређаја и опреме1
  • Домар/мајстор одржавања1
  • Директор установе1
  • Секретар установе1
  • Стручни сарадник психолог1
  • Стручни сарадник - библиотекар / нототекар / медијатекар1
🏫

Објекти и простор

ОбјекатУчионицеКабинети ЛабораторијеРадионицеФискултурне сале БиблиотекеПовршина
Архитектонска Техничка Школаседиште Војислава Илића 78, Београд (Врачар) 161901 114.617 m²

Извор: Портал отворених података Министарства просвете (подаци из ЈИСП-а, преузети 28. септембар 2026.). Ако неки податак недостаје или није тачан, установа га исправља у ЈИСП-у.

📜 Архивска презентација школе (историјски садржај) ▼

   Историјат школе

 

Јосиф Букавац, архитекта запослен у Министарству грађевина, заједно са својим младим пријатељима и колегама, успео је да 1. октобра 1902. године добије сагласност Министарства привреде за оснивање Вечерње занатске школе, прве приватне школе таквог типа. Поред Јосифа Букавца, за отварање и рад ове школе били су заслужни и архитекта Светолик И. Поповић и грађевински инжењерЂорђе Б. Златановић. Основни задатак школе био је „да занатлијама прибави сва техничка и практична знања, која се у радионицама не могу стећи, а која су им неопходна у занату”.

     Године 1905. са радом почиње и Машински одсек, а Јосиф Букавац је 7. септембра исте године и званично постављен за управника школе. Јосиф Букавац је од 1902. до 1914. године предавао следеће предмете: Грађевинске конструкције, Математика и Слободоручно и стручно цртање.

     Године 1907. школа мења име и постаје Грађевинско-занатска школа, а 1919. године добија статус полудржавне школе и ради под именом Грађевинско-занатлијска школа. У њој су постојали следећи одсеци: грађевински, машински, декоративни и електротехнички. Школа је тада била смештена у просторијама Учитељске школе у улици Краљице Наталије (сада је то ул. Народног фронта), а настава је извођена, и даље, у вечерњим часовима. Од новембра 1922. године Школи је признат ранг ниже средње школе, а њени ђаци су могли да се упишу у средњу техничку школу.

     Идеју о оснивању средње техничке школе, покренуло је, давне 1894. године Српско инжењерско друштво, које је увидело недостатак техничара, као важне карике између мајстора и инжењера. Упркос томе што је урађен пројекат који је садржао и наставни план, до оснивања школе није дошло.

     Године 1920. на основу Закона о радњама, министар трговине и индустрије доноси Уредбу о Средњој техничкој школи у Београду.

     Закон о Средњој техничкој школи у Београду донет је 30. марта 1922. године, а обнародован је у Службеним новинама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, бр. 105, од 15. маја 1922. године. Настава у овој школи, која је понела име Државна Средња Техничка школа у Београду, почела је 22. септембра 1924. године. Њени ученици похађали су следеће смерове: архитектонски, грађевински, машински, електротехнички. Оваква подела по областима омогућила је образовање уже специјализованих техничара који су уз теоријску имали и практичну наставу, као и шестонедељну феријалну праксу која се обављала током лета, по разним градилиштима, предузећима и радионицама. Школа је радила као четворогодишња стручна школа и постала је расадник будућих стручних школа у Београду и Србији. Наставни кадар школе чинили су познати инжењери архитектуре, грађевинарства, машинства, електроинжењери, а неки од њих били су и аутори уџбеника по којима је извођена настава.

     Из ове матичне школе осамосталиле су се следеће: Грађевинска, Геодетска и Индустријска средња техничка школа – ИТСШ (школске 1947/48. године).

     У овом периоду школа је била оформљена од три одсека: грађевинског, архитектонског и одсека за хидроградњу. Школа прераста у велики Грађевински школски центар 27. 10. 1962. године, у чији састав су улазиле следеће школе: Грађевинска техничка школа за високоградњу, Грађевинска техничка школа за нискоградњу, КВ школа за производна грађевинска занимања и Виша школа за производна занимања и пословође грађевинске струке.

Данас Архитектонска техничка школа има два профила: Грађевински техничар за високоградњу, а од школске 2007/2008. године уведен је нови огледни профил – Архитектонски техничар. У школи има укупно двадесет и шест одељења. Од тога је осам одељења Архитектонског техничара и осамнаест одељења Грађевинског техничара за високоградњу. Школска 2013/14. година почела је са једним одељењем мање. Министарство је наложило да се једно одељење укине па тренутно Архитектонска техничка школа у првом разреду има два одељења Архитектонског техничара и четири одељења Грађевинског техничар за високоградњу.

     У настави су заступљени многи општеобразовни као и стручни предмети из области архитектуре и грађевинарства. Поред редовне наставе ученици имају блок наставу из појединих предмета, као и практичну наставу. Такође, део наставе изводи се и у рачунарским кабинетима. У школи постоје три кабинета у потпуности опремљена рачунарима.

     Ђаци наше школе су учесници на многим општинским, градским и републичким такмичењима из разних области и освајају запажене резултате на њима.

     Ако желите да улепшате своју околину, да научите, између осталог и како се граде еколошки здрави објекти, дођите у нашу школу да то научите и примените у пракси.