I dok hodam tim strašnim Levijatanom, obalama koje su po prvi put ugledali ti doseljenici, čini mi se da čujem setan jecaj Troilovog bandoneona: "Kad beda i zanos Buenos Ajresa pojačaju osećaj samoće Tražim neko predgrađe u sumrak I tada kroz sumornu zemlju od pre pola veka Obogaćenu i opustošenu ljubavlju i razočaranjem Gledam dečaka koji sam nekad bio Sa setom se sećam sebe I osećam prve kapi kiše po sasušenoj zemlji mojih ulica Na krovovima od lima: "Neka pada, neka pada, u podrumu je baba" Dok su ptice pevale, a mi žurili bosonogi da puštamo brodiće od papira Vreme traka Toma Miksa i raznobojnih figurica Tesorijerija, Mutisa i Bidolja Vremena vrteški sa konjima, srdačnih druženja u zimska popodneva, malene lokomotive i njenog zvižduka Svet koji jedva naziremo kada smo jako usamljeni U ovom haosu buke i cementa Gde nema mesta za baštu sa glicinijama i karanfilima."
