Сигурно, да je овај албум итекако потребан и користан за развој уметника, било да је он извођач, педагог или ученик, тим пре што је наша национална музичка литература за хармонику прилично дефицитарна.

Рад и извођење ових композиција омогућиће ученицима ширење њихових музичких видика, уметничко сазревање, као и боље упознавање са српском музичком баштином.

Свеукупно гледано, композиције су прикладне за квалитетно учење и усавршавање, продубљују однос с инструментом и музичким стилом староградских песама.

Како Французи са задовољством на хармоници изводе своје шансоне, Италијани своје полке и тарантеле, Руси своје народне песме, тако се и кроз овај албум, ученицима даје могућност извођења познатих староградских песама у ¾ такту, којe ће им омогућити боље упознавање музичке традиције и културног наслеђа нашег народа.

Желео бих да хармоника, као некад, код деце, постане један од омиљенијих инструмената у музичким школама. Сигуран сам да ће овај албум користити популаризацији хармонике код ученика и свеукупно, унеће свежину у педагогији за хармонику.

 

 

СТАРОГРАДСКА МУЗИКА је назив за музички стил који је био популаран на подручју данашње Србије крајем 19. и почетком 20. века.

Староградску музику је представљао спој традиционалне народне музике и утицаја тадашње забавне музике која је почела допирати са Запада. Створен је у градовима у којима се од 19. века почела јављати аутохтона буржоазија, чији се начин живота значајно разликовао од тадашњих руралних средина.

За разлику од традиционалне српске народне музике, која се бави темама везаним за село, сеоску популацију, радове у пољу и слично, староградска музика своју инспирацију тражи у градским темама, животу у граду, љубави, причама о чувеним протагонистима градских прича, који припадају свим друштвеним слојевима.

За разлику од традиционалне српске народне музике, староградска музика је нешто новији, по тематици другачији и урбанији вид народне музике.

Појава староградске музике је повезана са одласком Турака са Балкана, одбацивањем њихових обичаја и отвореношћу ка утицајима са Запада. Појава грађанске класе у српском друштву је процес који се одвијао праралелно са развојем популарности ове врсте музике.

 

Београд,                                                                Миломир Дојчиновић