Музика и гласови И

Фрула, па и она израђена од животињске кости, указује на пасторалне идиле, веселу или носталгичну музику пастира. Мелодија се, међутим, губи, као и сазвучја која су узбуђивала древне људе.

Исто тако, познајемо латински правопис и граматику, а да не знамо како је тај језик звучао у класично доба; измиче нам његов ритам и мелодија, а то је истински кључ за било који језик. То исто можемо рећи и за санскрит и ведске химне – нама непознату музику пратио је дим са жртвеника у тренутку када се над хоризинтом помаља Сунце, када се масло пролива на жртвеник, или у часу када ломачу захвата пламен. Заблуда је да се њихова интонација и мелодије које их прате с временом не мењају. Слично се, уосталом, дешава и са речима, и са њиховим значењем, које се понашају као сенке у различито доба дана, на које пада увек ново светло.

Ипак, то остају процепи на застору времена, чија светлост не трне све до данашњег дана.

преузето са хттп://пулсе.рс/музика-и-гласови-и/

наставиће се