To je ono što mi u Melodiumu podstičemo i trudimo se da se deca oslobađaju treme, da budu otvorena i slobodna i da uživaju u svakom nastupu. Sada, kada smo konačno stigli do raspusta moram da kažem da mi je pomalo teško što se nećemo videti čak do septembra, ili kako deca vole da kažu „to je 60 dana, je l’ tako?“. Ovi poslednji časovi su bili vrlo zabavni i rasterećeni i ja sam zaista uživala koliko i deca. Ali treba biti strpljiv i sačekati septembar kada ćemo videti ko će nam ponovo doći od starih učenika, koliko su porasli i da li su nas prerasli. Naravno, uvek se radujemo i novim đacima, njihovim novim pričama i avanturama. Neki naši učenici su ove godine primljeni i u muzičku školu i na njih sam posebno ponosna. Višnja mi je priredila divno iznenađenje kada mi je za oproštaj donela prelep crtež koji je sama nacrtala. Neverovatno je koliko možete da se vežete sa svoje učenike i koliko samo mali znak pažnje može da vas razneži. Ne postoji ništa lepše od toga. Svi oni koji odlaze će mi posebno nedostajati, ali se nadam da će se i dalje truditi i da će pokazati koliko toga su naučili u Melodiumu. Meni ostaje samo da čekam septembar, da se možda malo i odmorim a onda da ponovo krenem u ludu avanturu.