Крај године

То је оно што ми у Мелодиуму подстичемо и трудимо се да се деца ослобађају треме, да буду отворена и слободна и да уживају у сваком наступу. Сада, када смо коначно стигли до распуста морам да кажем да ми је помало тешко што се нећемо видети чак до септембра, или како деца воле да кажу „то је 60 дана, је л' тако?“. Ови последњи часови су били врло забавни и растерећени и ја сам заиста уживала колико и деца. Али треба бити стрпљив и сачекати септембар када ћемо видети ко ће нам поново доћи од старих ученика, колико су порасли и да ли су нас прерасли. Наравно, увек се радујемо и новим ђацима, њиховим новим причама и авантурама. Неки наши ученици су ове године примљени и у музичку школу и на њих сам посебно поносна. Вишња ми је приредила дивно изненађење када ми је за опроштај донела прелеп цртеж који је сама нацртала. Невероватно је колико можете да се вежете са своје ученике и колико само мали знак пажње може да вас разнежи. Не постоји ништа лепше од тога. Сви они који одлазе ће ми посебно недостајати, али се надам да ће се и даље трудити и да ће показати колико тога су научили у Мелодиуму. Мени остаје само да чекам септембар, да се можда мало и одморим а онда да поново кренем у луду авантуру.