Клод Дебиси - ВЕЛИКА ГОДИШЊИЦА

· Разно

Клод Дебиси - ВЕЛИКА ГОДИШЊИЦА

Дебисијева музика практично дефинише прелазак из касно-романтичарске музике ка модернистичкој музици двадесетог века. У француским књижевним круговима, стил овог периода био је познат као симболизам, покрет који је непосредно инспирисао Дебисија како као композитора, тако и као активног учесника у културном животу.

Дебиси је рођен је у Sain-Germain-en-Layeu 1862. године као најстарији од петоро деце. Његов отац Manuel-Achille Debussy поседовао је керамички дућан, а његова мајка је била кројачица. Debussy је почео свирати клавир у узрасту од четири године са старијим италијанским учитељем Ceruttijem.
Године 1871. је млади Debussy задобио пажњу Marie Mauté de Fleurville, која је тврдила да је Chopinova ученица и Debussy јој је увек веровао, иако се никада није тачно утврдило је ли то истина. Његов је талент ускоро постао очит 1872. када је уписао Париски Конзерваторијум у доби од једанаест година. На конзерваторију је провео својих следећих дванаест година живота. За то време је студирао композицију с Ернестом Гуираудом, историју музике/теорију с Louisom-Albertom Bourgault-Ducoudrayem, harmoniju s émileom Durandom, клавир с Антоинеом-Фран&ццедил;оис Мармонтелом, оргуље с Césarom Францком и solfeggio с Албертом Лавигнацом, као и с многим другим важним особама тог раздобља.

Већ у почетку Debussyjev талент је био и више него очит. Debussy је често експериментисао и изазивао строга учења Академије. Више је волео дисонанце и интервале који нису били популарни у то време. Попут Горгеса Бизета, Debussy је био брилијантни пијанист и могао је имати професионалну каријеру да је тако хтео. Дела која је најчешће изводио била су Beethovenove, Schumannove и Weberove сонате и Chopinova Balada број 2, ставак из Клавирског концерта број 1 и Chopinov Allegro de Concert, релативно непознато дело које захтева још виши ступањ виртуозности него иједан други концерт.

Од 1880. до 1882. живео је у Русији као учитељ музике деци Надежде von Meck која је била мецена Чајковског. Упркос Мецковој блискости с Чајковским, Чајковски је имао мали или никакав утицај на Debussyja. 1880. Надежда von Meck је послала Debussyjev Danse bohémienne Чајковском на читање. Месец дана касније он јој је у писму одговорио «То је веома лепо дело, али је далеко прекратко. Нити једна идеја није изражена у потпуности, форма је ужасно згрчена и такодје недостаје јединства.» Debussy никада није објавио то дело; рукопис је остао у породици von Meck и касније је продат Б. Shottovom сину у Маинзу где је објављен 1932. Више утицаја на Debussyja је имало његово блиско пријатељство с мадаме Цасниер, певачицом коју је упознао почетком свога рада као корепетитор како би зарадио нешто новаца. Она је дала Debussyju емоционалну и професионалну подршку и утицала је на његове прве песме, инспирисане радом симболисте Паула Верлаина.

Debussy је водио немиран приватни живот. С 18 година започео је осмогодишњу аферу с мадаме Blanche Vasnier, женом угледног париског адвоката. Везу је прекинуо Debussyjev одлазак у Рим. Након повратка у Париз, живео је у ванбрачној заједници с Gabrielle Dupont девет година, а затим се 1899. оженио њеном пријатељицом Росалие (Lily) Texier. Иако је Texier била нежна, практична жена коју су волели Debussyjevi пријатељи и сарадници, њега је нервирала нена ограниченост и недостатак осећаја за музику.

Због тога је напустио Texier 1904. и пошао за Emmom Bardac, женом париског банкара и мајком једног од његових студената. Насупрот Taxier, Бардац је била префињена, бриљантан саговорник и била је аматерска певачица. Избезумљена Texier, као и Дупонт пре ње, покушала је починити самоубиство пиштољем. Скандал је натерао Debussyja и Бардац (која је већ носила његово дете) да побегну у Еастбоурне у Енглеској, где је довршио своју симфонијску суиту Ла Мер (Море). Пар се венчао 1908. године.

Њихова кћер се звала Claude-Emma, позната и као Chou-Chou, којој су посвећене Суите из дечјег кутка. Claude-Emma је наџивела свог оца једва годину, умрла је у епидемији дифтерије 1919.

Дебиси је умро је у Паризу, 1918. од рака дебелог црева. У време Првог светског рата ситуација у Француској је била очајна и околности нису допуштале да се одржи почасни јавни погреб или церемонија. Погребна је поворка прошла кроз пусте улице, уништене немачким нападима. Сахрањен је на малом гробљу Цимети&еграве;ре de Passy, izolovanom iza Trocadéra.

Француска култура од онда слави Debussyja као једног од најистакнутијих представника Француске.

Сличне вести

Фестивал Исидор Бајић

У Музичкој школие “Исидор Бајић” Нови Сад ће се у периоду 14. до 30. маја 2016. године, одржати 2. Фестивал Исидор…

← Све вести