http://www.istorijskabiblioteka.com/art:sveti-sava

„Bilo i prošlo. U vrleti Atosa – Svetoj Gori ostali su mnogobrojni spomenici, ali je za mene najlepši i najrečitiji Hilandar. Možda zato što sam se s’ gordošću osetio potomkom onih bezimenih ljudi koji su u samoći, daleko od vlastoželjstva i slave, smatrali svojim dugom da potomstvu ostave sećanje i nauk tog sećanja na zbivanja svog vremena, koje, doterano po nekom kalupu, zovemo istorijom. Hronika je nešto drugo, neposrednije, ljudskije. Istorija to briše, obezličuje i umrtvljuje onu pokretačku snagu koja je stvorila samu nju – ljudsku kreativnost.“ – Pavle Savić u: Dimitrije Bogdanović, Vojislav Đurić & Dejan Medaković, Hilandar, 1978

Srećnu slavu želi vam urednik portala muzičkih škola Srbije!