Давне 1745. године основана је прва српска школа у Парабућу, данашњем Раткову, у оквиру Православне црквене општине. Школа је имала своју зграду, једно комбиновано одељење са ученицима од I до IV разреда и једног учитеља чију је дужност често обављао месни парох.

Мало Срба у селу слало је понекад своју децу у школу да науче да пишу и да читају црквене књиге јер других није ни  било.

Смењивале су се аустро-угарска, мађарска и немачка власт које су доносиле своје законе и прописе, али су православна вера и матерњи језик Срба у месту остали недодирљиви.

Након II светског рата школа почиње са радом 01. септембра 1945. године. Име „Ратко Павловић Ћићко“ ратковачка школа добија крајем априла 1959. године.

Јуна 1969. године подиже се камен темељац за изградњу нове школске  зграде, а 01. октобра  1970. године  свечано је отворена бела лепотица – нова школска зграда са пространим и светлим учионицама, широких холова, новом фискултурном салом, спортским теренима, парковима у дворишту и на улици.

1978. године школа добија Октобарску награду општине Оџаци, а 1983. највеће признање у области културе и просвете у Србији – плакету „25. мај“.

Школу данас похађа 235 ученика распоређених у 13 одељења. У школи данас ради колектив заинтересован за све што је ново и што може унапредити наставу и комплетан образовно-васпитни рад, колектив који жели да школа буде место учења, знања, напретка, развоја, игре, задовољства, лепоте и радости.

Основна школа „Ратко Павловић Ћићко“ спада у најуређеније школе у Србији за шта добија признање на фестивалу села Србије 2005. године.

Ученици и наставници који раде у школи су за свој рад и резултате добијали низ награда и признања. Освајали смо прва, друга и трећа места на такмичењима из математике, српског језика, руског и енглеског језика, буиологије, географије, физике, хемије, техничког образовања, кошарке, одбојке, рукомета и фудбала.

Међутим, неприкосновени амбасадори наше школе, Раткова и општине су млади ликовњаци, у свету чувена Ратковачка графичка школа на челу са ликовним педагогом Анкицом Ижак. За ратковачке ликовњаке се први пут чуло ван Југославије 1970. године када је оз Индије стигло 15 повеља Индире Ганди. Чаробна  врата у свет су широм отворена. Непрекидно истим интензитетом, до данашњег дана ређају се награде, медаље, похвале из целог света. Тешко их је набројати. До сада их има  преко 700, а од тога  више од 100 златних из Москве, Битоља, Њу Делхија, Загреба, Љубљане,  Сарајева, Софије, Канагве, Букурешта, Техерана, Хелсинкија, Мексико Ситиа, Сечуана, Каира, Лисабона, Еворе…

Дечји ликовни радови украшавају хол и ходнике наше школе, али и просторије болница, установа, галерија, радних организација, касарни, не само у нашој земљи, већ на четири континента.

Велики је број ликовних радова наших ученика на честиткама УНИЦЕФ-а, преко стотину је илистрација у дневним, ревијалним и дечјим листовима, уџбеницима и каталозима.