После пресељења у Бачку, односно у Руски Крстур (1745.), Русини су, у тесној вези са црквеном општином, 1753. године основали своју школу, која је на почетку била тривијална, али су се у њој на русинском језику учили читање, писање, рачунање и веронаука. Ови подаци говоре да је основна школа у Руском Крстуру прошла у свом веку више раздобља: период конфесионалне школе од 1753. до 1888. године, затим комуналне од 1888. до 1899. и државне од 1899. до 1918. године. Између два светска рата школа је била државна. После 1944. године, то је била најпре четвороразредна основна школа, а касније, педесетих година – потпуна осмогодишња школа, каква је и данас. Основни задаци конфесионалне школе били су обезбеђивање квалификованих учитеља и изградња нове школске зграде са новим учионицама за све већи број ученика, као и обезбеђивање средстава за одржавање школске зграде. У овом периоду радили су такозвани привремени учитељи. Преко идеје о оснивању Капиталне школе (што је значило повезивање матице Русина – Руског Крстура – са другим местима где живе Русини у Бачкој и Срему) дошло је до реформисања школе, у којој се највише истиче рад тада најквалификованијег русинског учитеља Петра Кузмјака. У том периоду из крстурске школе се одлазило у више народне, грађанске и више девојачке школе и гимназије у Сомбор, Нови Сад, Печуј, и у учитељске школе у Бају, Суботицу и Ужгород. Од 1899. до 1918. често су су мењали учитељи, али било их је и све више.
Нова зграда школе завршена је 1913. године, а управник је Михајло Пољивка. Након оснивања Краљевине Југославије формира се РУСИНСКО НАРОДНО ПРОСВЕТНО ДРУШТВО, под чијим се патронатом штампају први уџбеници на русинском језику („Читанка за трећи разред” Михајла Пољивке, 1920. и „Буквар” чији су аутори Михајло Пољивка и О. Михајло Мудри, 1921.). Од почетка 20. века, штампањем „Идилског венца” Хавријила Костељника (1904.), његове „Граматике бачванско-русинског језика” (1923.), прве драме „Јефтајева кћи” (1927.), појавом (сада већ барда русинске књизевности – такође школског учитеља) Михајла Ковача и његове приповетке „Атаманов син” (1927.), итд. све до Другог светског рата, стварају се генерације ове школе, које ће касније бити ослонац не само у основном, већ и у вишем и високом образовању и васпитању Русина. Након ослобођења 1945. године, основна школа у Руском Крстуру наставља рад и, својствено тадашњем времену, укључује се у наставу као Народна школа на русинском језику. У фебруару 1945. отворена је Државна реална гимназија – прва гимназија у историји Русина. Гимназија је радила до 1949. када је трансформисана у основну школу, а 1970. године гимназија поново наставља са радом и то прво као истурено одељење Гимназије „Вељко Влаховић” из Врбаса, а затим као самостална. Образовни центар „Петро Кузмјак” основан је 1977. године, а 1987. отворен је нови, савремено грађен и уређен објекат и створени су услови за васпитно–образовни рад на русинском језику, од основног па све до позивно-усмереног васпитања и образовања (према тадашњој реформи образовања у Југославији – такозваној „Суварици”).
Данашња модерна Основна школа „Петро Кузмјак” има преко 400 ученика. Гимназија има једно одељење на српском и једно на русинском језику, а такође и једно одељње на смеру туристички техничар што је све заједно око 200 ученика. У оквиру школе успешно функционише и врло добро опремљен средњошколски дом, капацитета 70 кревета, са савремено опремљеном ученичком кухињом, салом за физицко васпитање и отвореним спортским теренима, које окружује педантно и са укусом уређен парк у коме доминира биста првог школованог учитеља у Русина на овим просторима, Петра Кузмјака, чије име и носи школа. На врло приступачном месту изграђена је и школска библиотека чији је капацитет у овом моменту око 14 000 књига, док су мултимедијалне учионице и кабинети све опремљенији и свеобухватнији за извођење наставе радионичког и иноваторског типа. Само кабинет за информатику и рачунарство има петнаестак савремених рачунара и скоро исто толико се користи у другим просторима школе.
