ОСНОВНА ШКОЛА „СТАРИ ГРАД“ - Београд

Улаз у Галис

Много радости и среће донела је дечја граја старом Дорћолу давне 1961. године, када је отворена ова школа. Тада је Дорћол већ престајао да буде периферија или руб Београда на који се најчешће одлазило по неком “морању“. У њему су живели, по некој традицији, трговци, лађари, радници, занатлије, најчешће обични људи на ивици сиромаштва. Иако је било све тако оскудно, по свему судећи, деце је било много.
Новоотворена школа “Прва пролетерска бригада“ као да је узела улогу Месије у овом крају. Школа је променила читав крај. Ништа није било тешко, ништа није било немогуће јер је све било подређено једном циљу: квалитетно, савремено, стручно.

Чистоћа школе, врхунска естетика и најсавременији за оно време педагошки путеви, убрзо су од школе створиле установу која се нашла на дипломатском списку посета. Делегације целог света су прошле кроз школу “Прва пролетерска бригада“ носећи из ње најлепше утиске.

Школа је била највећа на Старом граду – преко 1.300 ученика. Библиотека са читаоницом са преко 10.000 књига постала је мали ђачки универзитет. Прорадила је ђачка кухиња у којој се припремало четири оброка дневно. Уведен је био први ТВ систем “Бел ховел“. Отворена је била електронска учионица са најсавременијим инструментима за учење страних језика. Ђачки боравак је представљао посебан понос школе који је обухватао ученике од И до ИВ разреда.

Већ тад је у боравку ученик могао да ради домаће задатке, спава у свом кревету или се игра у сали предвиђеној за разоноду.

Али дође неко друго време. Почеше да се руше зграде и куће старог Дорћола. Поче венути, нестајати и застаревати све оно што је било вредно и значајно. Поче рушење старе Југославије. Како је нестајала стара држава тако су нестајале и старе дорћолске куће и зграде а ницати модерни грађевински облици, пусти, празни, усамљени. Почели су неки нови станари да се усељавају у центар “Старог града“ а са њима и нове наде. И школа тада промени име у “Стари град“.

Сада лагано, уз много мука, враћају се некадашње вредности, крећу нове снаге. Сарадња са балетском школом “Лујо Давичо“ добија све више на значају, школа се поново модернизује, ђаци пуне школске клупе. Све што је за дуги низ година дотрајало добија ново рухо, нову боју.
Ново школско асфалтирано двориште, компјутеризоване учионице, модеран намештај, обновљена фискултурна сала, зеленело, нове клупе и савремена наставна средства и наставници чекају опет неке најбоље ученике.
До сада их је било много: наша најбоља балерина Ашхен Атаљанц, један од најбољих гитариста Урош Дојчиновић, познати глумац и професор ФДУ Драган Петровић, бизнисмени, међу њима сигурно један од светских имена Зоран Дракулић, многи лекари, професори универзитета, инжињери, менаџери.