ОСНОВНА ШКОЛА „АЛЕКСА ШАНТИЋ“ – Вајска - Вајска

Улаз у Галис

О школи

Место Вајска помиње се први пут 1332.године са 24.душе.Овај назив је добила највероватније од реке- речице која се звала Вајс,односно према подацима који су записани на једној географској карти,али ова река је опет добила свој назив од рибарских справа које су биле поред места,а звале су се „ вејше „.

Прва вајштанска школа налазила се у згради старог жупанијског двора.Покретачи и оснивачи школе били су фрањевци из Бача.

1803.године саграђена је нова зграда ( мада не наменски ) на месту жупског двора,која је била као нова школа и жупски двор ( у данашњем парку и црквеној порти ).У тој школској згради настава се одвијала до 1823.године,када се тек тада изградила посебна нова школска зграда.

Ова школа је наставила са радом све до велике поплаве 1926.године док се поплавом није већи део зграде срушио.

После поплаве 1929.године када је купљена велика зграда од Мартина Лутрова за потребе школе.Она је изграђена за службенике грофовије још 1900.године.

Стара зграда школе у Маршала Тита је адаптирана за потребе школе,а била је власништво грофа Сечењија.1938.године школа је премештена у ту зграду.

Почетком рата 1941.године до краја рата 1945.године мађарске окупационе власти преуређују некадашњи „Велики бирцуз“ у улици Др.Ненадовића ( у овој школи настава се одвијала на мађарском језику ).

Непосредно после рата 1945.године у згради Др.Ненадовића похађали су ученици ниже гимназије која касније прераста у потпуну осмогодишњу школу.Пошто се број деце стално повећава ( са бројем становништва )потребе за простором су све веће па се добија још једна зграда у Лењиновој  улици,која је негде шездесетих година адаптирана за потребе школе,односно за ученике разредне наставе од I-IV разреда,а једна просторија при улазу прилагођава се за дечији вртић  ( забавиште ).

Школске 1969/70године купљена је још једна зграда за школу у Титовој улици у непосредној близини централне зграде.

Пре поплаве 1965.године у Вајској са пет истурених одељења школа је са највећим бројем ученика ( 1200 ) у општини Бач.

Ради рационалнијег рада школе због више зграда ученици су груписани према намени као:

Централна зграда у улици Маршала Тита 38.смештена су одељења предметне наставе ( V-VIII ) са дограђеном зборницом и канцеларијом за администрацију и канцеларијом директора и помоћника директора школе.

Зграда у Лењиновој улици ( сада приватни станови ) смештени су ученици разредне наставе ( I-IV ) неколико година ( 1-2 ) била је и школска радионица,касније премештена у Др.Ненадовића.

У згради Др.Ненадовића адаптиране су две учионице за физичко и здравствено васпитање тзв.фискултуру ишколска радионица.

ИСТУРЕНА ОДЕЉЕЊА:

Пошто П.П.Д.“Лабудњача“ имала своје економије,а број радничких породица се повећавао,људи из из ових крајева тадашње Југославије ,тражећи посао налазили су га на ППД“Лабудњача“ и ту су остајали,а тиме се и број деце повећавао и потреба за школом је била неопходна.Прва неподељена школа 1948/49.године радила је у адаптираној згради на Зеленом салашу ( 1км од насеља ) на Лабудњачи као самостална школа,а имала је истурено одељење на Стапарској пустари где је у почетку оснивања радио исти учитељ ( после подне ).После неколико година ова школа постаје истурено одељење,а пошто је број деце растао школа од неподељене постаје комбинована у којој раде два учитеља I-III и   II-IV разреда,али се адаптира зграда у центру насеља Лабудњача.Школа у Стапарској пустари и даље радила као неподељена ( заједно I-IV разред ).По завршетку IV разреда ученици путовали су  у Вајску.Прве две године пешке,а касније се возе  шпедитером.

Све до поплаве 1965.године,када се укидају ове школе, деца су путовала аутобусом у школу у Вајску после IV разреда.Број ученика се после поплаве драстично смањио,јер многе породице су се одселиле у друга места,а многе се селе у Вајску и Бођане.

Школа на Управи Жива ради као комбиновано одељење,а деца са Живе такође после IV Разреда путују у Вајску.Школа на Живи постојала је још пар година после Лабудњаче.

Школа Бођани била је самостална са истуреним одељењем на Бођанској фабрици.После рата у Бођанима је постојало комбиновано одељење,а касније свако одељење посебно,радила су четири учитеља.На више разреде деца су ишла у Вајску као и са имања Лабудњача.

После поплаве 1965.године одељења са Бођанске фабрике и рита долазе у Вајску,а неки из рита иду у Вуковар. Школске 1967/68.године изграђена је нова школска четвероразредана зграда у Бођанима у којој ученици разредне наставе похађају и данас.Уз ову зграду  изграђене су и пратеће нус просторије и остали објекти за потребе ученика.

Пошто се у Вајској радило у више адаптираних зграда и рад је био отежан,покренута је иницијатива да се изгради једна нова сабирна зграда.

На нивоу општине уведен је посебан допринос и у другој половини 70-их година на месту старог магацина и једне зграде имања пољ.добра „Лабудњача“-„Напредак“ почиње градња нове велелпне зграде са салом,кабинетима,учионицама,кухињом,трпезаријом и свим оним што модерна настава тражи.

Данашња зграда је отворена шк.1982/83.године.У склопу зграде ради и дечији вртић.Од 1945.године кроз школу Вајска прошао је велики број просветних радника.