ДЕВЕТА ГИМНАЗИЈА „МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС“ - Београд

Улаз у Галис

Девета данас:

Данас је ово савремена школа коју похађа приближно 1000 ученика распоређених у 32 одељења- по осам одељења сваког разреда. У школи постоје по три одељења друштвено-језичког и по пет одељења природно-матемаричког смера. Девету гимназију уписују најбољи и најуспешнији ученици Републике Србије и града Београда. Школа има 89 запослених од којих два стручна сарадника (психолог и библиотекар), 4 административна службеника и 10 помоћно-техничких радника. Наставу изводи 72 професора у две смене, те је стога недовољно и времена и простора да се задовоље сва интересовања ученика. И поред тога у школи последњих година успешно раде: ђачки парламент, ђачко предузеће „Аласи“, клуб љубитеља књиге, дебатни клуб, школски биоскоп, музичка, рецитаторска, литерарна, лингвистичка и драмска секција, као и разне спортске секције. Ученици Девете гимназије освајали су и освајају највиша признања и награде на градским и републичким такмичењима, олимпијадама знања, конкурсима и смотрама. Стога они лако обезбеђују проходност на жељени факултет. Исто тако, континуирано и успешно, наши ученици се баве и хуманитарним радом- сарађују са Црвеним крстом Србије и Домом за децу ометену у развоју у Сремчици. Школа је остварила и успешну међународну сарадњу са школама у Македонији и Словенији, као и вишегодишњу културно-просветну сарадњу са Руским домом и Руском школом у Београду. Школом руководи директор Дејан Јосиповић, професор географије, а у овом одговорном послу помаже му помоћник директора- Татјана Шуковић, професор руског језика.

Девета некад:

Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ (Нови Београд, Гоце Делчева 41) основана је 30. јуна 1961. године на основу Одлуке број 01-8185/1-61 Народног одбора Општине Нови Београд, и од 1. септембра те године почела са радом. Одлуку су потписали председник Општине Љубинко Пантелић и Велимир Милошевић, њен први директор. Школа је смештена у близини Студентског града, у згради подигнутој за потребе Основне школе „Жикица Јовановић – Шпанац“. Зграда гимназије, величине 4000 м2 изграђенаје 1951. године у дворишту величине 11150 м2. У то време она је била прва школа и задуго једина гимназија у Новом Београду. У Одлуци о оснивању гимназије унесени су и њени основни задаци: „Проширити и продубити знање природних и друштвених наука и опште-техничког образовања: неговати и подстицати личне способности и склоности ученика и помагати им у избору даљег школовања и позива: доприносити даљем интелектуалном, физичком, друштвеном, моралном и естетском васпитању и усавршавању ученика ради њиховог оспособљавања за активан друштвени рад, као и за здрав и културан живот“. Те, 1961/62. школске године гимназија је примила у радни однос 4 а наредне године још 17 наставника. У први разред је уписала 186 ученика и разврстала их у 6 одељења, већ следеће школске године уписала је у први и други разред 456 ученика. Исте школске године гимназија је отворила и трећи разред, једно одељење друштвено-језичког и два одељења природно-математичког смера, уписавши 81 ученика. Школа је временом мењала називе. 1963. уписана је у регистар као Гимназија Нови Београд а 1965. као Девета београдска гимназија Нови Београд. Гимназија није могла да избегне ни усмерено образовање, ни интеграцију. Између 1979. до 1984. године била је интегрисана са Образовним центром „Први мај“. Тада је имала и полазнике Вечерње школе. После неуспеле интеграције, регистрована је 1984. код Окружног привредног суда у Београду као Радна организација математичко-техничка средња школа „Михаило Петровић Алас“, а три године касније код истог суда мења назив у Математичка школа „Михаило Петровић Алас“. Садашњи назив – Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ – носи од децембра 1990. године. После готово две деценије од оснивања ова узорна школа добила је име великог научника Михаила Петровића – Мике аласа, иманентно њеном профилу и угледу међу гимназијама. Није лако из мноштва наставника издвојити личност која има посебне заслуге за ниво наставе, развој гимназије, њен углед и високо место међу српским гимназијама. Сви директори (Велимир Милошевић, Љубомир Милошевић, Војислав Дедејић, Вукоман Смоловић, Слободанка Перовић, Јован Симић) и сваки професор дао је свој допринос и уткао део своје личности у живот школе и неговање њеног имиџа који је задржала и данас. Па ипак, кроз историју школе, три личности се саме намећу: оснивач школе, професор Велимир Милошевић, који је био њен први директор и стрпљиво подизао ниво наставе и градио углед школе, др Зоран Ђинђић 70-тих година ученик школе и први демократски премијер и др Милан Ковачевић, професор филозофије који је извршио пресудан утицај на усмерења свог ученика Зорана Ђинђића. Многи ученици Девете достигли су изузетне резултате и положаје у области науке, уметности, културе, политике и спорта.

О Мики Аласу:

Више од две деценије школа носи назив Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ (1868-1943), Мике аласа, рођеног у Београду у години када је убијен један од најобразованијих српских владара, његов имењак кнез Михаило Обреновић. Биографија Михаила Петровића је импресивна: после завршене Велике школе уписао је у Паризу чувену Вишу нормалну школу (Ецоле Норламе Супериеуре), када је француска математичка школа била на гласу, а завршио је као један од најбољих студената у класи, захваљујући даровитости и несвакидашњој радиности. Смисао за научни рад показао је већ првим студентским радом, који је професор Емил Пикар унео у уџбеник математичке анализе, „Библију“ оновременог математичког знања и учинио га познатим и у најширим математичким круговима. После одбрањене докторске дисертације на Сорбони Петровић је изабран за професора Велике школе (1894-1943), касније Београдског универзитета (од 1905-1943). Није необично што је у вртоглавном професорском и научном успону са само 31 годином постао редован члан Српске краљевске академије. Успех на пољу природних и математичких наука дело је неколицине професора Велике школе/Београдског универзитета, угледника попут Ј. Цвијића, С. Лозанића, М. Пупина, Н. Тесле, М. Петровића, М. Миланковића и И. Ђаје, који су својим радом ишколовали кадар и научним доприносом подигли углед Срба у Европи. Петровићевим доласком на Велику школу почиње развој наше математичке науке. Са извора велике Француске математике с краја 19. века Петровић је усвојио аксиом да само нове идеје воде напретку науке; као оснивач наше математичке науке, он је био и учитељ многих нараштаја наших математичара. Петровић је објавио око 250 радова, неке и на Француском језику, од којих су 12 научна дела, монографије, уџбеници. Научни рад започео је диференцијалним једначинама, а постхумно објављени његов рад такође је из исте области математике – из диференцијалних једначина. Та област математичке анализе, метода је за непосредно испитивање и интеграцију диференцијалних једначина и несводљивих трансцендената. Од многобројних дела теоријске и примењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије, нарочит значај има његова теорија математичких спектара, која је доживела практичну примену у астрономским, статистичким и другим изучавањима. Михаилу Петровићу – Аласу математика је била основни смисао живота: живог духа и неисцрпне енергије и креативности, Петровић је био велики гобтротер и заљубљеник у воду. Са његових путовања остали су занимљиви путописи из поларних области, са далеких океана и из царства гусара, а дружење са дунавским аласима донело му је надимак – Мика алас. Завод за уџбенике му се достојно одужио издавањем његових сабраних дела у 15 томова (Београд, 1997-1999.)

/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin-top:0cm;
mso-para-margin-right:0cm;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0cm;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:“Calibri“,“sans-serif“;
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-language:EN-US;}